Roboti od reciklabilnih materijala ^Istaknut

Među robotima su se našli kuvar, pecaroš, fotograf, biciklista, harfista i mnoga druga zanimanja, a do sada ih je napravila nekoliko stotina.

U svaku figuru ugrađeno je od 20 do 40 delića. Ponekad je potrebno i pet sati da bi figura bila napravljena. Svi Majini roboti su unikati.

Maja Kozomora, iako je po obrazovanju diplomirani inženjer elektronskog poslovanja, uživa u pravljenju minijaturnih robota, koje smatra i primerom kreativne reciklaže. Kako kaže, kad se kreativno udruže razni šrafovi, zupčanici, delovi od starih satova, hard diskova ili radio aparata, mogu da nastanu interesantni umetnički predmeti.

Kao mala gledala sam robotiće u filmu “Kratak spoj” Džona Bedhama, oduševila se robotom Džoni 5 i poželela da i ja jednog dana pravim tako nešto. To sam sad ostvarila. Posebno mi je važno da te figure pravim od elektronskog otpada, svega što bi neko inače bacio i tako zagadio životnu sredinu, kaže ona.

Sa puno mašte i strpljenja od elektronskog otpada nastaju roboti koji se bave raznim zanimanjima.

U pitanju su unikatni robotići, veličine od dva do osam centimetara. Nastali su od šrafova, matica, zupčanika, opruga, kao i plastike, aluminijuma, čelika i bronze. Sve ono što se inače baca upotrebljeno je za izradu malih robota, kao vid kreativne reciklaže, kaže Maja.

Ona je inspiraciju, ali i pomoć, dobila od oca koji popravlja satove, a svojevremeno je napravio nagrađenog kviska za poznati kviz. Njen otac Dragan Kozomora kaže da je ipak on samo tehnička podrška.

Ona dođe kod mene u radionicu, pronalazi delove i uzima ih za rad. Nešto joj malo pomognem u bušenju, brušenju, ali sve ostalo je njeno, od ideje do izrade. Uživam u tome da joj pomognem dok stvara ovako zanimljive figure, kaže Dragan.

Maja kaže da prvo izabere delove, a zatim crta skicu. U tatinoj radionici sve izruči na radnu površinu i pokazuje mu gde bi koji delić trebalo da stoji.

Tata ih buši, ja šmirglam ili sečem višak materijala. Desi se nekad da tata ponovo zašrafi neki deo i lepi, da bi sve dobro stajalo. Sve zavisi od robota. Neki zbog težine naginje na jednu stranu, pa mu onda dodajemo postolje da može da stoji. Iako su roboti svega oko pet centimetara visoki, rad na njihovoj izradi traje i po pet sati. Generalno, volim sitne stvarčice, ali priželjkujem da jednog dana napravim i velikog robota, kaže Maja.

Za sada robote zainteresovani mogu pogledati na njihovoj Fejsbuk strani “More input robots”.

Pre tri godine, kada je napravila sto robota, Maja je svoju kolekciju izložila u Narodnom muzeju u Pančevu, a zatim u Novom Sadu. Sa određenim brojem svojih robota učestvovala je pre dve godine na Sajmu ekologije u Narodnoj bašti u Pančevu.

Kako kaže, u jednom periodu je manje pravila robote, ali se od skoro ponovo vratila malo više u ovu priču.

Radila sam, a i dalje radim kada mi ljudi poruče nekog specifičnog robotića, odnosno po porudžbini. Trenutno ih pravim za KC “Grad” njihovu 'Gradstor' radnju pošto ih tamo prodaju. Ali ću gledati da ih pravim i postavljam više na stranici, kaže Maja.

Volela bi ponovo da napravi svoju izložbu, ali kaže da je to sad teško izvodljivo.

Malo mi je teže da ih “skupim na gomilu”, u smislu da napravim bar nekih tridesetak komada da bi moglo nešto da se izloži, kaže Maja.

U međuvremenu, minijaturne robote koje je Maja Kozomora do sada napravila možete pogledati na njenoj fejsbuk stranici i u “Gradstoru” u Beogradu.