Likovni konkurs u Bačkoj Topoli “Modrovrana i njeno stanište”

Na konkurs je pristiglo je 227 radova iz Srbije i Mađarske. U kategoriji prvog i drugog razreda osnovne škole pristiglo je 55 radova, trećeg i četvrtog razreda 119, a u kategoriji od petog do osmog razreda 53 konkursna rada.

Edita Suturović iz Ekološkog društva “Arkus”, rekla je da svake godine imaju težak zadatak u ocenjivanju. Smatra da je njoj bilo teže, jer je trebalo da se modrovrana što vernije prikaže.

Stigli su radovi iz: Sente, Bačke Topole, Horgoša, Malog Iđoša, Subotice, Hajdukova, Feketića, Kanjiže, Gornjeg Brega, Ruskog Krstura, Stare Moravice, Budimpešte, Estergoma, Vesprema, Debrecina, Baje, Kečkemeta, zatim, iz mesta Hodmezevašarhej, Veste, Hajdusoboslo, Kunsentmarton, Pać, Kazincbarcika, Papkesi, Mezetur, Mako, Boldog, Pecel, Dabaš, Njiređhaza, Asalo, Keteđan i Feherđarmat.

Konkursni radovi su u 20 slučajeva poslati grupno, posredstvom škola, 17 učesnika je konkurisalo samostalno, jedan učesnik posredstvom kulturno-umetničkog udruženja i jedan učesnik posredstvom radionice za negu talenata.

U kategoriji prvog i drugog razreda osnovne škole pristiglo je 55 radova, trećeg i četvrtog razreda 119, a u kategoriji od petog do osmog razreda 53 konkursna rada.

Spisak nagrađenih na Međunarodnom likovnom konkursu

I-II razred osnovne škole:

1. mesto: Tiškei Mira Ema 2. razred, Mali Iđoš
2. mesto: Kečkeš Žombor 2. razred, Subotica
3. mesto: Kalmar Karola 2. razred, Gornji Breg
Specijalna nagrada: Molnar Ester 2. razred, Hajdusoboslo (Mađarska)

III-IV razred osnovne škole:

1. mesto: Horvat Blanka 4. razred, Budimpešta (Mađarska)
2. mesto: Jaško Linda 4. razred, Kazincbarcika (Mađarska)
3. mesto: Buzaš Rihard 4. razred, Boldog (Mađarska)

V-VIII razred osnovne škole:

1. mesto: Vereš Oršoja 8. razred, Kazincbarcika (Mađarska)
2. mesto: Celva Ramona 6. razred, Hajdukovo
3. mesto: Majoroš Mira 8. razred, Njiređhaza, (Mađarska)
Specijalna nagrada: Korodi Ferenc 7. razred, Hodmezevašarhej (Mađarska)
Specijalna nagrada za tehniku: Takač Petra 8. razred, Kazincbarcika (Mađarska)

Izložba radova pristiglih na konkurs bila je otvorena od 8. do 12. maja u Izložbenoj sali Doma kulture opštine Bačka Topola.

Međurodni likovni konkurs “Arkus” raspisuje se povodom Dana planete Zemlje, koji se obeležava 22. aprila. Obnovljen je 2018. godine, te je sada organizovan po šesti put.

Modrovrana je ugrožena vrsta ptica i u Srbiji je zaštićena kao Prirodna retkost

Modrovrana je ugrožena vrsta ptica i ponovo je počela da se gnezdi na Ludašu kod Subotice od 2011. godine. U Srbiji je zaštićena kao Prirodna retkost Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti iz 1993. godine. Nalazi se na IUCNcrvenoj listi ugroženih vrsta, kao i na listi organizacije BirdLife International. U Evropskoj Uniji je strogo zaštićena i nalazi se na Aneksu 1 Direktive o pticama.

Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“ godinama radi na realizaciji mera aktivne zaštite modrovrana (Coracias garrulus), koje su se pokazale veoma uspešnim.

Modrovrana je široko rasprostranjena evroazijska gnezdarica, redovan evroazijsko – afrički migrant. Više od 50% njene globalne populacije i površine njenog gnezdilišnog areala se nalazi u južnoj i istočnoj Evropi, gde trpi izuzetno negativan populacioni pritisak. U samo jednoj od 29 evropskih zemalja u kojima se gnezdi, brojnost populacije ne opada. Gnezdi se isključivo, unutar otvorenih nizijskih staništa u dolinama reka, a za smeštaj gnezda traži duplje u drveću, ili, ređe, u vertikalnim odsecima tla.

Populacija modrovrana je u opadanju po celoj Evropi. Uzroci opadanja su nestanak staništa, nedovoljno mesto za gnežđenje (duplje), korišćenje pesticida, krivolov, elektrokucija. Broj parova u Vojvodini 1980. godine iznosio je 100 pari, 1990. -30 pari, a 2000. – 17 pari modrovrana, prenosi sajt www.ecofeminizam.com.

Udruženje ljubitelja prirode Riparia od 2003. godine radi na aktivnoj zaštiti ove vrste.

Kakva je situacija sa modrovranama u Srbiji?

Iako je nekada bila obična i brojna, populacija modrovrane je krajem 20. veka počela naglo da opada širom Srbije. Situacija je postala kritična oko 2000. godine kada je u Vojvodini preostalo svega oko 15 parova, lokalizovanih u okolini Subotice. Nakon što su veštačke kućice za gnežđenje počele da se postavljaju 2003. godine, populacija se polako oporavlja i vraća na nekadašnja staništa. Danas populacija u Srbiji broji oko 300 parova, koji naseljavaju livade i pašnjake severne i istočne Bačke, većeg dela Banata, delova Negotinske krajine i Šumadije.

Iščezavanje modrovrane u Srbiji sprečeno je zahvaljujući veštačkim kućicama koje se postavljaju na drveću ili banderama na odgovarajućim livadama i pašnjacima. Od 2003. godine postavljeno ih je oko 1.000. Modrovrane su brzo prihvatile kućice i velika većina parova u Srbiji gnezdi se u njima. Modrovrane dosta teško zauzimaju staništa daleko od mesta gde su se i same izlegle, zbog čega nekadašnja staništa zauzimaju dosta sporo.

Opstanak modrovrane u Srbiji nije izvestan. Njihova staništa se i dalje preoravaju i uništavaju, a populacija skoro potpuno zavisi od veštačkih kućica za gnežđenje.