Katarina Milenković i Sabina Kerić iz Udruženja građana „Ama – Centar za negu čoveka i prirode" i „Beogradski festival cveća" - pokretači Građanske inicijative „Baštalište"
V.J.P.
Koncept gradskih baštenskih zajednica
- Objavljeno u
- Autor Z.M.
- Video
Šta su to gradske baštenske zajednice, kako se osnivaju i kako se upravlja zajedničkim gradskim baštama u Srbiji i zagovara sistematsko uključivanje gradskih bašta u lokalne urbanističke planove, Pančevce su prošle godine upoznale Katarina Milenković i Sabina Kerić iz Udruženja građana „Ama – Centar za negu čoveka i prirode" i „Beogradski festival cveća", koje su bile pokretači Građanske inicijative „Baštalište".
One su govorile na tribini pod nazivom „Organska hrana i gradske baštenske zajednice".
Posetioci su imali priliku da se upoznaju s konceptom gradskih baštenskih zajednica, osnivanjem i upravljanjem Jedan takav projekat uspešno se sprovodi u Beogradu, pod nazivom “Baštalište”. Publika je čula njihova iskustva i njihove razloge za bavljenje organskim baštovanstvom ilustrovano sa dosta fotografija koje su prenele utiske iz bašte. Iako inicijatorke Baštališta žive u gradu i u stanu, a želele su da se zdravo hrane verovale su da gde ima volje ima i načina i nisu odustale kod prve prepreke, odnosno kod toga da nisu imale svoje zemljište.
Katarina Milenković iz "Baštališta" podsetila je da u svetu, trenutno više od polovine populacije živi u gradovima, a da je ono što je po njenom mišljenju uznemirujuće u tom podatku je činjenica da se veći deo hrane proizvodi van gradova. To znači da tu hranu morate transportovati u gradove, imate dodatne troškove, ali radi se i o “carbon footprint-u”, koji ta proizvodnja hrane ostavlja.
Koncept baštenskih zajednica omogućava poboljšanje kvaliteta života, u četiri kategorije. Prva je socijalna kategorija, jer su te zajednice mesto okupljanja ljudi, zatim ekonomska kategorija, jer ćete smanjiti troškove života. Tu su i ekološka kategorija, kao i zdravstvena- rekla je Milenkovićeva.
Na tribini je bilo reči o organskom voću i povrću, razlikama između organske proizvodnje i organskog baštovanstva, kao i kako se u urbanim sredinama može proizvoditi zdrava hrana, o čemu je pričala Sabina Kerić iz Baštališta.
Između ostalog ona je ispričala da je prošla godina za ljude u “Baštalištu” bila velika škola, gde su iz sopstvenog iskustva mnogo naučili. Kako je rekla, shvatili su da ne žele da koriste baš sve preparate koje preporučuje organska proizvodnja.
Tribinu je organizovalo Udruženje građana "Drugi novi centar" iz Pančeva, jer su u svom radu okrenuti primenjenoj ekologiji, održivom razvoju, zelenoj ekonomiji i zdravim stilovima života. Bila je ovo dobra prilika da se što veći broj Pančevaca upozna s temama koje nisu u dovoljnoj meri zastupljene u medijima.
Nakon ovog teksta možete da poslušate radio emisiju nastalu u okviru projekta “Zeleni minuti”, koji je podržan na konkursu Sekretarijata za zaštitu životne sredine za 2015. godinu.
https://soundcloud.com/user-272988140/zeleni-minuti-1-emisija-2015