Mladi se ne uključuju u lokalnu politiku
- Objavljeno u
- Autor M.Manić
NVO „Omladinska zona” osnovana je 2011. godine u Pančevu kao nevladino, nestranačno i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme na inicijativu mladih, kreativnih i ambicioznih ljudi čija je želja da ostvaruju ciljeve u oblasti neformalne edukacije, aktiviranja građanstva, omladinske politike i unapređenja života ljudi u okviru njihove zajednice.
Ostali ciljevi Omladinske zone jesu neformalne edukacije, povećanje građanskog i omladinskog aktivizma, unapređenje kvaliteta života građana, a naročito mladih, omogućavanje bolje komunikacije građana i njihovih izabranih predstavnika, pružanje informacionih i stručnih usluga mladima, promovisanje omladinskih ideja, zaštita životne sredine i poboljšanje imidža zajednice.
Još uvek aktuelnu Strategiju brige o mladima ovoga puta komentarisala je Monika Kutri, predsednica udruženja „Omladinska zona”.
• Upoznati ste s postojanjem Strategije brige o mladima na teritoriji Pančeva čiji je rok trajanja od 2014. do 2017. godine. U njoj su kao prioritetne oblasti određeni: obrazovanje, zdravlje, odrastanje, bezbezdnost, zapošljavanje mladih, učešće mladih u donošenju odluka, aktivizam i volonterizam, mobilnost i interkulturalizam mladih. U kojoj oblasti je po Vašem mišljenju najviše urađeno?
– Smatram da je najviše urađeno na polju obrazovanja mladih, kao i aktivizma i volonterizma, zahvaljujući NVO sektoru koji je najviše radio na ovim poljima.
• U kojoj oblasti je po Vašem mišljenju najmanje urađeno?
– Mislim da je najmanje urađeno po pitanju učešća mladih u donošenju odluka, jer savet za mlade Grada Pančeva ne funkcioniše već godinama, a mladi se ne uključuju u lokalnu politiku (osim ako nisu članovi stranaka).
• U prethodnom periodu, od 2014. do 2017. godine, koliko su mladi zaista bili uključeni u kreiranje omladinske politike u Pančevu? Na koji način su bili uključivani? Da li je moglo više ili bolje? Kako?
– Čini mi se da je došlo vreme opšte apatije na sve teme, pa i na temu omladinske politike. Ne tako davno, Pančevo je bilo prvo po svemu kada se govori o omladinskoj politici: Prva lokalna kancelarija za mlade, prva lokalna strategija za mlade, gomila formalnih i neformalnih organizacija… Sada se sve svelo na tri, četiri organizacije koje zaista nešto rade po pitanju mladih. Naravno da uvek može više i bolje, čini mi se da grad ne radi dovoljno za mlade; Još pri pisanju strategije, čije važenje ističe, bunili smo se oko toga što kancelarija za mlade ima samo jednu zaposlenu osobu, koja pored posla vezanog za mlade, mora da se bavi i gradskom administracijom, što joj onemogućuje da se posveti poslu koordinatorke u celosti. Dom omladine je u jednom momentu pokazao interesovanje za saradnju sa mladima, a evo u periodu ispraćanja stare strategije opet se vraćamo na staru priču da nemamo prostore za mlade. Ponovo se okupljamo po prostorima koje sami plaćamo, po kafićima i privatnim klubovima. Došli smo do toga da sa novom strategijom moramo da počinjemo sve ispočetka, kao da ništa nismo radili prethodne četiri godine, a to je poražavajuće.
• Da li ste možda bili uključeni na neki način u donošenje aktuelne Strategije brige o mladima? Da li je neki od vaših predloga uvažen i uvršten u Strategiju?
– Bila sam uključena ispred „Omladinske zone” kroz fokus grupe i većina predloga je uključena u samu strtegiju: pitanje je samo koliko se tih stavki iz strategije zaista sprovelo u delo.
• Da li ste u periodu od 2014. do 2017. godine realizovali neke omladinske projekte zahvaljujući konkursima Grada Pančeva namenjenih mladima i udruženjima građana za mlade? Koliko projekata? Predstavite nam ih u nekoliko rečenica i koliko Vam je značilo što ste imali podršku u realizaciji svoje projektne ideje?
– Realizovali smo dva projekta u ovom periodu koji su podržani kroz konkurs za mlade i udruženja.
„Odbojka umesto neta i četa” – projekat kroz koji smo kupili mreže za odbojku za teren na tamiškom keju i mreže za rukomet koje mladi mogu da koriste, kao i dve lopte. Ideja ovog projekta je bila da se mladi makar u letnjem periodu odvoje od kompjutera i mobilnih telefona i izađu na terene kako bi bili aktivniji.
„Sajam obrazovanja 2015” – projekat putem kog su, budućim brucošima, bili predstavljeni fakulteti Univerziteta u Beogradu, kao i privatni fakulteti. Projekat je sproveden u decembru 2015. u Apolu.
• Šta su prema Vašem mišljenju najveći problemi mladih na teritoriji Pančeva i svih devet naseljenih mesta? Imate li neki predlog kako bi neki od tih problema mogli da se reše i kako?
– Najveći problem je prostor za mlade. Moram da izdvojim dve organizacije koje se, prema mom mišljenju najbolje bore sa ovim problemom, a to su „Klub ljubitelja igara i fantastike d20”, koji su sebi obezbedili sopstveni prostor, kao i „KOMPAS” koji ne dozvoljava da nedostatak prostora utiče na njihove aktivnosti. Mladi bukvalno nemaju ni jedan prostor u gradu koji mogu da koriste non stop. Omladinski resursni centar je još pre nekoliko godina potpuno propao od vlage i navodno je premešten u Dom omladine i sada tamo postoji kao jedna prostorija. Problem sa Domom omladine je posebna tema, o kojoj bi moglo mnogo stranica da se napiše: Izlaze u susret ali nedovoljno.
• Da li biste se uključili na bilo koji način u donošenje nove Strategije brige o mladima u Pančevu?
– Verovatno da.