Vetropark u Alibunaru
Z.M.
Ekološko novinarstvo kao važan segment današnjeg izveštavanja
- Objavljeno u
- Autor Z.M.
Ekološko novinarstvo postaje sve zastupljenije među interesovanjima novinara. Pitanja nauke i zaštite životne sredine mogu biti izazov za javnost zbog tehničkog jezika i složenosti, pa bi novinari i novinarke trebali da budu pažljivi koristeći jasan, sažet jezik i relevantne primere za objašnjavanje nauke i problema.
O ekološkim pitanjima se vrlo živo raspravlja u akademskoj zajednici i šire, jer globalna pandemija omogućava nam da vidimo promene u životnoj sredini.
Ekološko novinarstvo ili novinarstvo o životnoj sredini i klimatskim promenama preseca polja politike, poslovanja, nauke, prirode i kulture. Ekološko novinarstvo se takođe bavi pitanjem kako promene u životnoj sredini utiču na pojedince i stanovništvo planete na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Iako se novinari češće bave lokanim ili eventualno regionalim problemima, pitanje ekoloških promena je pitanje globalnih razmera, te činjenica da se neka ekološka promena ne događa još uvek u geografskom fokusu novinarskog izveštavanja, ne znači da nije veoma važno posvetiti pažnju upravo izveštavanju o tim promenama koje su udaljene nekoliko „pragova“ od vas. U suštini, ekološke promene dolaze gde god da se nalazite na planeti zemlji i ozbiljna posvećenost izveštavanju o njima može uveliko uticati na promene ponašanja, delovanja i na kraju na smanjenje ili usporavanje tih promena.
Jedna od najvažnijih funkcija ekoloških novinara je prevođenje naučnih činjenica o klimatskim promenama na kojima se temelji politička odluka, čineći ih dostupnijim i jasnijim njihovim čitaocima. U intervjuu za Institut Poynter iz 2015. godine, Chris Mooney, novinar iz zaštite životne sredine u Washington Postu, kaže da svojim čitaocima čini klimatske promene pristupačnijim kroz živopisno pisanje i korišćenje konkretnih slika s kojima se većina ljudi može povezati.
Klimatske promene danas su polarizirajuće pitanje za mnoge ljude, pa je izveštavanje o činjenicama i realnosti stanja naše planete jedno od najvažnijih i stavlja mnoge izazove ispred novinara.
Mnogi su novinari primetili da je pandemija koronavirusa prosvetljujuća jer je pokazala da su vlade i političari širom sveta sposobni da preduzmu hitne mere da odgovore na krizu. To su jasno stavili do znanja naučnici iz Međuvladinog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija (IPCC) naglasivši da je neophodan upravo hitan odgovor na klimatske promene ako se želi izbeći direktan uticaj na ljude i planetu.
Analize novinarstva o životnoj sredini moraju uvažiti promene koje se događaju u medijskom ekosistemu, koji obuhvataju infrastrukturni i organizacijski pejzaž samih novinarskih medija, opseg komunikatora koji ih okružuju i raznolikost načina na koji se koriste.
Vicki Krueger, menadžerka marketinških komunikacija u Poynteru, navodi četiri smernice na koje bi novinari trebalo da obrate pažnju prilikom izveštavnja o ovoj temi.
Ne mešajte nauku i politiku. To su odvojene stvari. Nauka informiše o kreiranju politika, ali ne diktira koje politike bi trebalo odabrati. Različiti ljudi mogu doći do različitih zaključaka, u zavisnosti od toga šta vrednuju.
Budite precizni o tome koju „debatu“ o klimatskim promenama pokrivate. Ne postoji jedinstvena rasprava, postoje odvojene rasprave unutar nauke, unutar politike i unutar ekonomije, i rasprave o tome kako bi naučni nalazi trebali da vode politiku.
Budite jasni u vezi s naukom. Sveobuhvatno pitanje rešava se onoliko koliko se stvari u nauci zapliću: planeta se zagreva, a ljudi su u velikoj meri odgovorni. Kao rezultat, lednici i ledeni pokrivači se tope. Mogli bi se pojaviti novi kontradiktorni dokazi - nauka je uvek podložna reviziji. Ali ideja da ljudi uzrokuju klimatske promene nije naučno kontroverzna.
Izbegavajte pokrivenost tipa "globalno zagrevanje: da ili ne?". Iako još uvek ima mnogo naučnih pitanja na koja treba odgovoriti, priča o klimatskim promenama prešla je na politiku. Šta da radimo, ako išta, povodom klimatskih promena? Baš kao što vlade rutinski donose odluke o fiskalnoj politici u velikoj neizvesnosti, i politika zaštite životne sredine može se nastaviti iako naučne neizvesnosti ostaju.
Chris Mooney, glavni novinar Washington Postove rubrike o energiji i životnoj sredini, smatra da ono što nedostaje izveštavanju o zaštiti životne sredine jeste stavljanje klimatskih promena u perspektivu za pojedince, izveštavanje koje čitaoce čini empatičnijim pokazujući im kako ‘globalna i nematerijalna’ pitanja utiču na njihov svakodnevni život.