Šta se dešava organizmu kad dehidrirate?

Bilo kakav manjak normalne količine vode u organizmu – usled dehidracije, bolesti, vežbanja ili sunčanice – čini da se osećamo loše.

Prvo smo žedni i iscrpljeni, a može doći i do blage glavobolje. Ovo zatim dovodi do lošeg raspoloženja i pada mentalnih i fizičkih funkcija.

Mi stalno gubimo vodu kroz disanje, urin, izmet i kožu. Većina zdravih ljudi savršeno dobro reguliše nivo vode u organizmu putem jela i pića, oslanjajući se na apetit i žeđ. Ali takav pristup je teži za malu decu, bolesne, stare, sportiste i one sa zahtevnih fizičkim poslovima, naročito po vrućini.

Šta se dešava kad dehidrirate?

Do trenutka kad počnete da osećate žeđ, vaš organizam je već dehidrirao; naš mehanizam za osećaj žeđi zaostaje za trenutnim stepenom hidratacije.

Istraživanja pokazuju da već 1 odsto dehidracije ima negativan uticaj na raspoloženje, pažnju, pamćenje i motoriku. Podaci za ljude su nedovoljni i kontradiktorni, ali izgleda da se tečnost u tkivu mozga smanjuje sa dehidracijom, čime se smanjuje zapremina mozga i privremeno utiče na funkciju ćelija.

Ako ,,gubite’’ vodu a ne zamenjujete je, vaša krv postaje koncentrisanija i u određenom trenutkudovodi do toga da bubrezi počnu da zadržavaju vodu. Rezultat: urinirate manje.

Što vam krv postaje gušća i koncentrisanija, to je vašem kardiovaskularnom sistemu teže da kompenzuje ubrzanjem pulsa da bi se održao nivo krvnog pritiska.

Kada se vaš dehidrirani organizam izloži dodatnom naporu – kao što je vežbanje ili sunčanica – povećava se rizik od iscrpljenosti i kolapsa. Ovo, na primer, može dovesti do nesvestice kada suviše naglo ustanete.

Manjak vode takođe sprečava pokušaje vašeg organizma da reguliše temperaturu, što može da dovede do hipertermije (telesne temperature daleko iznad normalne).

Na ćelijskom nivou dolazi do ,,skupljanja’’ jer se voda pozajmljuje za druge funkcije, kao što je krv. Mozak ovo oseća i izaziva pojačan osećaj žeđi.

Koliko vode treba piti?

Normalne potrebe za vodom izuzetno variraju usled brojnih faktora kao što su sastav organizma, metabolizam, ishrana, klima i odeća.

Ono što iznenađuje jeste da je prva zvanična peporuka o unosu vode data tek 2004. godine. Prema Institutu za medicinu, adekvatan unos vode iznosi 3,7l dnevno za muškarce i 2,7 za žene.

Oko 80 odsto ukupnog dnevnog unosa vode treba da potiče od napitaka (uključujući vodu, napitke sa kofeinom i alkohol!) a preostalih 20 odsto od hrane.

Ali naravno, ovo su samo grube smernice. Evo kako da pratite hidrataciju:

Izmerite telesnu težinu i držite se odstupanja do 1 odsto od osnovne težine. Osnovnu težinu ćete odrediti tako što ćete odrediti prosečnu težinu (pravo iz kreveta, pre doručka) tokom tri uzastopna jutra.

Pratite urin. Trebalo bi da urinirate regularno (više od tri do četiri puta dnevno) i urin treba da bude bledožute boje slame ili svetložute boje bez jakog mirisa. Ako urinirate ređe, urin je tamnije boje ili previše jakog mirisa, treba da unosite više tečnosti.

Vodite računa da unosite dovoljno tečnosti. Unos tečnosti treba spreči pojavu osećaja žeđi.