Investicije u Bačkoj Topoli

Pošto su na konkursima dobili novac za te investicije, vredne malo više od 30 miliona dinara, ta svota biće preusmerena na druge investicije.
Opština Bačka Topola je razuđena, te kada se govori o atarskim putevima, to je zaista važno jer je razdaljina između nekih mesta i više od 50 kilometara i radićemo se i na uređenju atarskih puteva.

Bačka Topola suočena je i sa rešavanjem problema hotela u centru grada, za koji će konkurisati kod stranih fondova.

Raspisali smo javnu nabavku za rušenje na osnovu elaborata Građevinskog fakulteta u Novom Sadu. Hotel je sada svojina Opštine, a predviđeno je da se ruši gornji sprat zbog statike jer temelji ne mogu da iznesu toliku spratnost. Ove godine planiramo i stavljanje krova, dok ćemo za unutrašnji deo konkurisati kod svih mogućih fondova. Iz javnog preduzeća smo predvideli 100 miliona dinara, što je dovoljno za prvu fazu radova, koja će biti najskuplja, a hotel će se raditi u četiri faze, objasnio je Kišlinder.

Predsednik opštine Bačka Topola dodao je da pri svakom projektu u startu razmišljaju i o njegovom funkcionisanju, da posle ne nastanu problemi. Nekada su se gradile objekti, koji posle nisu imali nikakvu svrhu, ili su loše urađeni, a tipičan primer za to je, tvrdi Kišlinder, otvoreni bazen „Venus“. U to vreme to je bilo dobra investicija što se tiče ulaganja, a loša u smislu funkcionisanja i održavanja, upravo zato se Opština sada odlučila za izgradnju zatvorenog bazena.

Zaštićeno područje Topolske doline obuhvata i jezero u Bačkoj Topoli koje je toliko čisto da bi bilo suludo pored toga praviti otvoreni bazen, ali tako deca mogu tokom cele godine da se aktivno bave sportom, i ne samo oni već svi građani, a znamo koliko je plivanje dobro za zdravlje, kaže Kišlinder.

On napominje da je sigurno lakše, i svakako ispravnije, platiti troškove kupanja nego troškove lečenja, i građani već dugo godina očekuju bazen, čija izgradnja ima dobar odjek, i na tome će ozbiljno raditi, paziće se na svaki detalj.

Gabor Kišlinder, predsednik Opštine Bačka Topola (foto: btopola.org.rs)

Industrijska zona je takođe jedna od kapitalnih investicija ove opštine: u puteve u zoni biće uloženo oko 60 miliona dinara, biće izgrađena trafostanica, a Kišliner kaže da se mora bušiti i jedan bunar radi snabdevanja vodom u industrijskoj zoni, ali će biti spojen i s gradom.

Ove godine radimo zaštitnu zonu oko jezera dužine pet kilometara, vrednu 36 miliona dinara, obilaznice, uređujemo šetališta, neophodnu infrastrukturu, ali će se raditi i pošumljavanje, vredno 12 miliona, ne samo oko jezera već i šire. Novac je izdvojen iz dela budžeta predviđenog za poljoprivredu, za šta smo dobili saglasnost. Iz tog sektora predviđeno je i održavanje atarskih puteva, kao i pomoć poljoprivrednim proizvođačima od 130 miliona dinara, kaže Kišlinder u intervjuu za Dnevnik.

Bačka Topola podjednako ulaže u sve mesne zajednice, koje imaju samodoprinos, te same kreiraju svoj budžet u selu, a važni projekti se donose u dogovoru s njima.

Samodoprinosi iznose oko 115 miliona dinara, a investicije se sufinansiraju opštinskim novcem, te se konkretno u Gunarošu prave atarski putevi, bankine, kanali, kao i manje investicije, koje su za jedno selo velike, i to se takođe radi zajednički. Isto tako, u Orahovu se grade atarski putevi, vodovod, za koji smo dobili dosta novca za pumpe od Pokrajinske vlade, ali radi se i asfaltiranje ulica. Aplicirali smo na svaki konkurs Pokrajine koji je do sada raspisan, ali prihvatamo da se novac dodeljuje po grupi razvijenosti – mi smo u srednjoj, odnosno drugoj, te po tom osnovu i dobijamo novce za investicije, rekao je Kišlinder.

Bačka Topola imala je u zakupu oko 12.000 hektara državne poljoprivredne zemlje, međutim, taj deo je smanjen restitucijom, i deo se izdaje na više godina.