Gde su potencijali za razvoj organske proizvodnje u Srbiji

Sve je više poznanika koji postepeno ili u potpunosti prelaze na organsku ishranu, jer kažu da prvi put posle dužeg vremena osećaju ukus i miris voća i povrća, kakav pamte iz svog detinjstva.

Vraćanju prirodi i uvođenju reda u zdravu ishranu sve više pomažu i sajmovi hrane, otvaranje organskih pijaca i organizovanje raznih manifestacija širom Srbije na kojima građani mogu da probaju organske proizvode i uoče razliku u odnosu na ono što obično mogu da kupe na pijaci ili u prodavnicama.

Srbija ima ogroman potencijal za razvoj zelene ekonomije

Početkom 2018. objavljena je publikacija "Transformacija ekonomije na Balkanu: promena javne politike, a ne klime" u okviru transnacionalnog projekta koji je sprovela Green European Foundation uz podršku organizacija Blue Link iz Bugarske, Sunrise iz Makedonije i udruženja U mreži i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP) iz Srbije, a u kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o zelenoj ekonomiji u Bugarskoj, Makedoniji i Srbiji.

Poglavlje koje se odnosi na Srbiju daje analitički pregled srpske ekonomije, njen nivo razvoja i nacionalne javne politike. Takođe se bavi nekim od faktora za „ozelenjavanje“ privrede Republike Srbije.

Žaklina Živković, istraživačica u projektu, predsednica Udruženja “U mreži”, kaže da je istraživanje pokazalo ogroman potencijal za razvoj zelene ekonomije u Srbiji, a kao moguće rešenje koje istraživači vide u ovom trenutku su ekonomske inicijative koje kreću “odozdo na gore”, lokalna ekonomija u formi malih i srednjih preduzeća i kooperative sa ciljem udruživanja rada i usluga.

Posebno smo se fokusirali na lokalnu ekonomiju, odnosno mala i srednja preduzeća, kao i ekonomske forme samoorganizovanja kao što su zadruge i kolaborativna ekonomija (ekonomija deljenja). Odlučili smo se da njih posmatramo kao nosioce zelene ekonomije jer smo zelenu ekonomiju definisali kao holistički pojam koji podrazumeva privrednu aktivnost koja štiti životnu sredinu i štedi resurse (ekološku ekonomiju), dok u isto vreme uzima u obzir i socijalnu i rodnu komponentu (socijalnu ekonomiju), objasnila je Živković.

Jedno od poglavlja u istraživanju bavilo se i organskom proizvodnjom.

Ruralno stanovništvo u Srbiji čini 40,6% od 7,2 miliona ljudi koji žive u državi. Iskorišćena poljoprivredna površina je 3,44 miliona hektara, što čini 44% ukupne teritorije.

Budžetska izdvajanja za poljoprivredu u Srbiji su daleko ispod najnižih izdvajanja u zemljama EU, u ukupnom iznosu od oko 5% budžeta, dok u drugim zemljama EU taj procenat iznosi između 8% i 16%. U poljoprivredi radi 21% svih zaposlenih u Srbiji, čime se ostvaruje 29,6 milijardi evra bruto domaćeg proizvoda zemlje. Među 631.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, 99,5% su porodične farme, a 17% vode žene. Prosečna veličina farme je 5,4 hektara, što je 2,7 manje od proseka EU, samo su neki od podataka iz istraživanja sprovedenog u Srbiji.

Miloš Stančić, jedan od istraživača u projektu, iz Grupe za analizu javnih politika kaže da se male porodične farme suočavaju sa mnogim izazovima.

U tom smislu, oni imaju otežan pristup stranim tržištima, a i kada uspeju da se uključe, nisu dovoljno konkurentni. Ove farme su manje otporne na poplave i suše, što znači da postoji potreba za jačanjem adaptivnih kapaciteta poljoprivrednika protiv klimatskih fluktuacija. Nadalje, komercijalna đubriva su skupa, nedostaje tehnička podrška, ograničena je zdravstvena zaštita, loši uslovi za transport, u ruralnim područjima ne postoji internet, ograničen je prenos znanja i mladi migriraju iz ruralnih područja zbog nedostatka mogućnosti, objasnio je on.

Ipak, ohrabrujuće je što je istraživanje pokazalo da Srbija ima mnogo potencijala za organsku poljoprivredu koja je jedan od najbrže rastućih sektora.

Potražnja za organskim proizvodima postoji u mnogim zemljama, a Srbija ima odlične eko-klimatske i tehničke uslove za kultivaciju: pored jagodičastog voća i voća koje se tradicionalno gaji, u velikoj su tražnji i organska žitarica i uljarice, kaže Stančić.

Da će organska proizvodnja najpre zaživeti u manjim sredinama potvrđuje sve više primera iz naše zemlje. Na teritoriji Šapca poslednjih godina povećava se broj poljoprivrednih proizvođača koji se okreću organskom načinu proizvodnje hrane, a sve je više porodica i u Vojvodini koji na svojim njivama i u okviru porodičnih domaćinstava proizvode organsko voće i povrće.

Na slici: detalj s 4. Sajma organske hrane u Šapcu (foto: Evropski centar za ekologiju)

Četvrti Sajam organske hrane u Šapcu

Na četvrtom Sajmu organske hrane u Šapcu, održanom, 11. septembra, učestvovalo je dvadesetak izlagača iz Šapca, centralne Srbije i Vojvodine. Od toga je 14 ih je bilo sertifikovanih ili onih koji su u procesu konverzije i 6 koji su proizvođači koji poštuju organske principe u svom radu. Između dva sajma u Šapcu je otvorena organska pijaca a Željko Dimitrić, proizvođač aronije i prerađevina od aronije postao je prvi Šapčanin koji je dobio i certifikat za organsku proizvodnju.

Dr Dejan Pavlović, predsednik Evropskog centra za ekologiju iz Šapca, kaže da su zadovoljni što je njihova manifestacija postala tradicionalna i prepoznatljiva i kod izlagača i kod posetilaca kao mesto na kojem se uživa u organskim proizvodima, razmenjuju iskustva, susreću stari prijatelji iz cele Srbije, sumiraju rezultati iz prethodnog perioda i prave planovi za budućnost.

Na slici: dr Dejan Pavlović, organizator 4. Sajma organske hrane u Šapcu, sa saradnicima (foto: Evropski centar za ekologiju)

Najvažnija razlika u odnosu na prethodna tri Sajma je što je Željko Dimitrić sa svojom aronijom koja raste na plantaži u selu Mala Vranjska pored Šapca 1. jula ove godine postao prvi sertifikovani organski proizvođač u našem kraju. Ovo je veoma važan korak u razvoju organske proizvodnje. Pokazao je da su naše dosadašnje aktivnosti na usvajanju Deklaracije o organskoj proizvodnji u martu prošle godine u Skupštini Šapca kojom je teritorija grada Šapca proglašena za područje na kojem će se snažno podsticati razvoj organske poljoprivredne proizvodnje i dostupnost organskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda širokom sloju stanovništva, otvaranju Organske pijace u Šapcu u gradskoj Tržnici u kojoj sertifikovani organski proizvođači ne plaćaju godišnji zakup i dnevnu pijačarinu i usvajanju Programa subvencija za organsku proizvodnju u Odeljenju za poljoprivredu Grada Šapca kojim se u punom iznosu refundiraju svi troškovi nabavke sadnog i semenskog materijala, hemijskih sredstava dozvoljenih u organskoj proizvodnji i procesa sertifikacije, dale svoj pun efekat i opravdale uloženi trud, kaže dr Pavlović.

On kaže da sada očekuje da će i drugi organski i tradicionalni proizvođači krenuti ovim putem i da će zato naredni Sajam biti praćen i stručnim seminarom.

Organska ulica grada Novog Sada

Manifestacija "Organska ulica grada Novog Sada" namenjena je prvenstveno potrošačima i promociji organskih proizvoda, a ove godine održaće se u subotu i nedelju, 15. i 16. septembra, od 8 do 13 časova u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci.

U okviru manifestacije predstaviće se veliki broj proizvođača organske hrane. Između ostalih, porodica Vozar iz Kisača koja na svega pola hektara započinje proizvodnju povrća po organskim principima. Oni su kao jedinstveni pioniri u organskoj proizvodnji još 1987. godine, nakon gubitka posla, odlučno zakoračili u svet organske proizvodnje. Nakon tri uspešne decenije postojanja, Andriju Vozara su neprestano u korak pratili i njegovi sinovi Vladimir i Miroslav. Upornim radom, Vladimir je na imanju na kome je odrastao i osnovao porodicu, uspeo da pionirski poduhvat roditelja pretvori u ozbiljnu proizvodnju na površini od 15 ha na kojoj danas gaji više od 20 različitih povrtarskih kultura.

Na slici: Vladimir Vozar iz Kisača (foto: Vojvođanski klaster organske poljoprivrede)

Svoje proizvode plasiramo širom Srbije, pa se tako mogu naći na pijacama organske hrane u Novom Sadu i Beogradu, velikim trgovinskim lancima kao i specijalizovanim prodavnicama organskih proizvoda, kaže Vladimir Vozar.

U selu Čenej živi i porodica Letić. Oni su se u svoj salaš preselili pre 25 godina iz centra Novog Sada gde neguju raznovrsnost povrtarskih, voćarskih i ratarskih poljoprivrednih proizvoda.

Od povrtarskih kultura proizvodimo krompir, krastavac, tikvice, papriku, boraniju, paradajz, grašak, kupus, blitvu, zelje, rotkvice, azijski miks, motovilac i potočarku, od voćarskih imamo lešnik, dunju, šljivu, breskvu, jabuku i trešnju, a od ratarskih pšenicu. Organski proizvodi sa nešeg gazdinstva mogu se kupiti subotom i nedeljom na Ribljoj pijaci u Novom Sadu, saznajemo od Letića.

Sličan je primer i Tanje i Zoltana Idei koji su shvativši značaj zdravijeg načina života i pravilne ishrane odličili da se upustu u organsku proizvodnju. Svoja primarna zanimanja arhitekte i vlasnika privatne firme su stavili u drugi plan i opredelili se za bavljenje organskom poljoprivrednom proizvodnjom.

Iz ljubavi prema prirodi i ekologiji, u potrazi za iskonskim načinom života, prešli smo iz grada u ruralnu sredinu i u blizini Jegričke osnovali Salaš „Idei”. Imamo širok asortimanu proizvoda kao što su paradajz, bundeve, tikvice, salate, patlidžan i paprike u raznim bojama i oblicima, razne ređe gajene i manje poznate vrste kao što su batat, bamija, rabarbara, artičoka, čičoka, crveni štir, mušmula, lisnati kelj, ricinus, marelice... Naši proizvodi su dostupni u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci u Novom Sadu ili se mogu naručiti putem internet, kaže Zoltan Idei.

Na slici: Zoltan i Tanja Idei  (foto: Vojvođanski klaster organske poljoprivrede)

Organska hrana vraća nas prirodi i čuva naše zdravlje

Ne znam da li znate da organski uzgajano voće i povrće sadrži veći procenat suve materije, antioksidanasa, fenola, kao i veći sadržaj vitamina C, gvožđa, magnezijuma i fosfora. Organska poljoprivreda pored proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, ima za cilj očuvanje zemljišta i biološke raznolikosti. Kupovinom organskih proizvoda, podstičete njen razvoj i postajete saveznici u očuvanju prirode, vašeg zdravlja i zdravlja onih koje najviše volite.

Rasprave oko toga da li je organska hrana bolja od konvencionalne i dalje traju. Ipak, prihodi od prodaje organskih proizvoda u odnosu na 1999. godinu su povećani blizu pet puta, a predviđa se da će ovaj rast biti nastavljen i u narednom periodu.

Srbija je nedavno dobila prvi istraživački centar ekološke poljoprivrede koji su osnovali Centar za organsku proizvodnju Selenča, Kreativno edukativni centar iz Novog Sada i Arhus centar iz Novog Sada. Oni smatraju da je svest o zdravoj hrani i zdravom životu povećala interesovanje za organskim proizvodima.

I sama proizvodnja je zabeležila izuzetan rast, ali nedovoljan u odnosu na potražnju, što daje velike mogućnosti ovom sektoru poljoprivrede, ocenjuju u novoosnovanom udruženju i ističu da je neophodno da domaći poljoprivrednici iz ove branše idu u korak sa svetskim tokovima marketinga, informatičke i agrarne tehnologije uz optimalni konkurentski nastup na tržištu.

Ako se pitanje zašto bi trebalo da počnete da konzumirate organske proizvode, razloga je puno. Organski proizvodi su zdravi po vas i vašu porodicu, sadrže korisne i hranljive materije, bogati su vitaminima, mineralima, antioksidantima i drugim biološki aktivnim materijama. Bezbedni su za ljudsku ishranu jer ne sadrže štetne materije po zdravlje (ostatke pesticida, teških metala, hormona, veterinarskih preparata, mikotoksina), imaju niži sadržaj nitrata i nitrita, ne sadrže sintetičke aditive i preparate na bazi GMO. Organski proizvodi su prijatelj okoline jer potiču iz održive proizvodnje, ne sadrže sintetičko-hemijska zaštitna sredstva i veštačka đubriva koja zagađuju životnu sredinu, zemljište, vazduh, površinske i podzemne vode, čuvaju biodiverzitet, prioritet imaju obnovljivi izvori energije, potiču iz zatvorenog ciklusa proizvodnje koji je u harmoniji sa prirodom. Organski proizvodi imaju veću biološku vrednost: proizvodnja u harmoniji sa zakonitostima prirode daje proizvodu veću životnu snagu koja je direktno odgovorna za imunitet i vitalnost ljudskog organizma.